Vlasinsko jezero - priroda koju želite da ponesete sa sobom!

Vlasinsko jezero - priroda koju želite da ponesete sa sobom!

Things to do - general

Prelepa priroda, vazduh koji te tera da ga udišeš punim plućima, neverovatna voda koju želiš da poneseš sa sobom nazad u što većim količinama i garantovano dobar san koji puni baterije.

Vlasinsko jezero se nalazi na 1.300 metara nadmorske visine i idealno je mesto za beg od gradskih vrelina u niskim kotlinama. Ipak, tolika visina nepovoljno utiče na dužinu trajanja kupališne sezone, koja u najboljem slučaju može trajati samo 20-30 dana godišnje.

 

Idealno za letnji beg od gradske vrućine

 

Nemojte zaboraviti da se nalazite na 1.300 n.m.v. pa da se opustite na blagom suncu, jer to je ipak „planinsko sunce“ na kojem, zbog razređenosti vazduha, možete izgoreti u roku od 20 minuta. Govorimo iz ličnog iskustva.

Kupališna sezona traje svega 20-ak dana. Ulaz u vodu je naravno malo muljevit, ali čim malo zaplivate videćete koliko je voda čista, bistra i providna.

Do glavne plaže redovno patroliraju čamci kojima možete otići, sa loko vodičima, u obilazak jezera kao i do čuvenih plovećih ostrva.

glavna plaža vlasinsko jezero

Nedaleko od glavne plaže nalaze se prostori za kampovanje. U tom delu je toliko prijatno da nećete želeti da se pomerite sa tog mesta. Za razliku od glavne plaže ovde breze prave prijatnu hladovinu, mirno je, a vazduh je čaroban.

Na Vlasini se leti spava kao na oblaku, nema vrućine a prijatni vetrić pirka čitave noći (slobodno leti ostavite odškrinut prozor).

Vlasinsko jezero nalazi se u jugoistočnoj Srbiji, u blizini srpsko-bugarske granice. Leži na blago zatalasanoj staroj fluvijalnoj površi čija je nadmorska visina oko 1300 m.

U neposrednoj blizini jezera dižu se planinske strane starih gromadnih planina – Čemernika (1638 m), Vardenika (1875 m), Miljevskih planina (1737 m) i Gramade (1719 m). Ono je najveće veštačko jezero u Srbiji.

vlasinsko-jezero-prirodni-proizvodi

Prirodne lepote i retkosti ovog područja koje čine: planine, klisure, vodopadi, izvori, reke, flora i fauna, kao i blagonakloni uticaj klime i tišina planinske prirode čine ovo mesto idealnim za boravak u različitim periodima godine.

Prostrano i privlačno, Vlasinsko jezero nastalo je izgradnjom brane na mestu gde je reka Vlasina isticala iz tresave nazvane Vlasinsko blato. Zbog potapanja tresave i velike nadmorske visine Vlasinsko jezero ima i niz specifičnosti, zbog čega je davno privuklo pažnju istraživača.

Vlasinska tresava je u vreme postojanja bila najveća te vrste u Srbiji. Po nizu osobenosti, hidrografskom režimu, vodnom bilansu i živom svetu, bila je jedinstvena na Balkanu. I dan danas se mogu videti plutajuća ostrva od kojih su neka znatnih dimenzija i predstavljaju pravu atrakciju za turiste kao prirodni fenomen veoma redak u svetu.

Podizanjem nivoa vode, prilikom punjenja jezera, sa dna se podigao treset debljine 30 cm do jednog metra, produkt velikog raspadanja mahovina tresetnica, formirajući velika plutajuća ostrva od tog materijala. U svetu postoji još samo nekoliko sličnih jezera. Pri visokom vodostaju ova ostrva bivaju prosto odignuta sa dna i tada slobodno plivaju od jedne ka drugoj obali, zavisno od intenziteta i pravca vetra.

Akumulacija Vlasinskog jezera je nastala 09. aprila 1949. godine izgradnjom brane visoke 34 m i dugačke 239 m na isteku reke Vlasine iz Vlasinskog blata. Punjenje jezerskog basena vodom trajalo je do 1954. godine. Tada je Vlasinsko jezero dostiglo zapreminu od 168 miliona m3 vode i površinu od 16,5 km2.

Obala Vlasinskog jezera je veoma razuđena i njen oblik se stalno menja. Postoji veliki broj zaliva, zatona, poluostrva i rtova. Jezero je izduženo od juga ka severu na dužini od 9 km i ima oblik nepravilne elipse. Dužina obalske linije iznosi 132.5 km. Maksimalna širina jezera iznosi 3.5 km, a dubina 22 m.

vlasina-jezero-pogled

Uz istočni deo obale nalaze se dva ostrva: veće Dugi del i manje Stratorija. Najistaknutija poluostrva su Pejčin klad, Zamoga i Jovkin hrid. Na ostrvu Dugi del nalazi se peščana plaža koja je veoma atraktivna za celodnevne izlete brodićem, dok su poluostrva Pejčin klad Jankov hrid najbogatija ribom što je od velikog značaja za ribolovce.

Voda Vlasinskog jezera je izuzetno čista i pripada prvoj klasi po mikrobiološkim svojstvima.

Naročiti je značaj Vlasinskog jezera u pogledu zdravlja, jer klima posebno pogoduje anemičnim osobama.

Na Vlasinskom jezeru se postiže osetno poboljšanje krvne slike, zahvaljujući kvalitetnom vazduhu i nadmorskoj visini. Na osnovu ispitivanja kod osoba koje su boravile preko 10 dana, utvrđeno je povećanje crvenih krvnih zrnaca i povećanje hemoglobina.

Jezero predstavlja značajan hidroenergetski potencijal Srbije, ali je istovremeno polifunkcionalan hidrografski objekat, pa kao takvu pruža uslove za razvoj različitih vidova turizma, pre svega sportsko-rekreativnog, kupališnog, zdravstveno-lečilišnog (zbog čistog vazduha iv ode, netaknute prirode i pejzaža koji sedativno utiču na svakog posetioca), lovnog, ribolovbog i mnogih drugih vidova turizma koji se odvijaju u skladu sa održivim razvojem i nedegradirajućim odnosom prema jednom od retkih oblasti iskonske lepote kojih je u ovom materijalnom svetu sve manje.

Pročitajte zanimljiv putopis sa Vlasinskog jezera.

Priroda

Klima na Vlasinskom jezeru

 

Planisnki predeo na kome se nalazi Vlasinsko jezero, zbog velike nadmorske visine, odlikuje se hladnim zimama i svežim letima. Klima je subplaninska i jesen je toplija i suvlja od proleća.

Srednja godišnja temperatura vazduha na Vlasini je 7.3°. Leta su topla pa temperatura dostiže 32°.

Temperatura vode prelazi  18° u toku 40 dana godišnje, pa i kupališna sezona traje 1-2 meseca. Niske temperature, njihovo dugo trajanje i velika količina snega, pružaju povoljne uslove za razvoj zimskog sportsko-rekreativnog turizma.

Vlasinsko jezero se nalazi u kontinentalnom delu, daleko od izvora vlažnosti, ali prima veću količinu padavina od prosečne u Srbiji – 724 mm. Maksimum padavina je krajem proleća i početkom leta, a minimum u toku leta i sredinom zime. Sneg je redovna pojava. Pokrivač debljine 50 cm zadržava se oko 20 dana, dok onaj debljine 30 cm opstaje i do 70 dana.

Vlasinsko jezero se odlikuje znatnom vetrovitošću koja je uslovljena velikom nadmorskom visinom i otvorenošću sa susednim terenima. Vetrovi su najčešći u proleće i početkom leta.

 

Flora

 

Biljni svet ovog prostora karakterišu retke i ugrožene vrste kao što su: rosulja - jedan od retkih insektivora koji naseljavaju Srbiju i maljava breza, prilagođena uslovima života na velikim nadmorskim visinama.

Vlasinska visoravan je poznata po prirodnim šumama breza. U ovom kraju narod ih zove metlike pa po njima nosi ime i zaseok Metlikari jer se u njihovom zaseoku nalaze najveća stabla ovog drveća. Odatle su se u poslednje dve do tri decenije rasprostranile na sve strane ovog malog kraja pa i van njega.

vlasinsko-jezero-breze

Na tresetu i polutresetu, u dolinskoj ravni reke Vlasine i ravnom pojezerju, rastu tresetne trave kao što su: zvuka, barski ljutić, rastavić, krupni maslačak, nana i ševar. Na suvljem zemljištu, nedaleko od obale, egzistiraju livadske trave: divlja detelina (žuta i crvena), sitni maslačak, tipac, mačja trava i dr.

Na višim terenima dalje od obale, po brežuljcima i kosama prekrivenim livadama rastu brojne lekovite biljke. Najpoznatije vrste, koje su interesantne sa aspekta rekreativnog turizma i sakupljanja divljeg livadskog voća, lekovitog i aromatičnog bilja su:

- borovnica – koja je široko rasprostranjena i čiji se plod koristi za poboljšanje krvne slike a list za čaj protiv dijareje i za okrepljenje;

- rastavić – koristi se cela biljka za čaj protiv rana, čireva i kašlja;

- kantarion – gornji deo biljke za čaj protiv stomačnih oboljenja, a sa uljem za lečenje čireva i rana;

- zova – koristi se za čaj protiv bolesti pluća i za čišćenje organizma;

- crveni glog – plod se koristi za čaj protiv nervnih i srčanih oboljenja;

- majčina dušica – cvet se koristi za čaj protiv nervne napetosti.

Najinteresantnija i najkarekterističnija biljka ovog područja je rosulja. Ona je višegodišnja biljka visine do 30 cm za koju je karakteristično da je mesožder koji nedostatak soli azota i fosfora u zemljištu nadoknađuje lovljenjem sitnih zglavkara zahvaljujući posebno prilagođenim listovima.

Nažalost, intenzivni negativni antropogeni uticaji (potapanje većeg dela tresave, izgradnja vikendica, asfaltiranje puteva, melioracija i ispaša) odrazili su se na naglašeno povlačenje i nestajanje rosulje sa ovog područja.

 

Fauna

 

Voda Vlasinskog jezera je izuzetno čista i pripada prvoj klasi po mikrobiološkim svojstvima. Ispitivanjem sastava i strukture zooplanktona registrovane su 54 vrste. U odnosu na neka druga veštačka jezera Srbije, Vlasinsko ima raznovrsniji živi svet dna.

Istraživanjem je takođe utvrđeno postojanje 11 životinjskih grupa bentnoste mikrofaune Vlasinskog jezera. Ihtiofauna je predstavljena sa 16 vrsta iz 5 porodica.

Pastrmka i mrena autohtone su vrste, a sve ostale su alohtone. Poribljavanjem su u jezero tokom godina ubacivane: Ohridska pastrmka, beli amur, linjak, šaran, babuška, grgeč, plašica, dužičasta pastrmka, zlatovčica i dr. Danas su u jezeru dominantni grgeč i babuška.

Raznovrsnost staništa na Vlasini (livadska tresava, potoci, jezero, bukove i brezove šume,...) omogućilo je prisustvo oko 120 autohtonih vrsta ptica koje pripadaju tipu planinskih, pretežno listopadnih šuma, kao i onih iz geografski udaljenih područja. Neke od njih su siva čaplja, roda, patka gluvara, ćubasta patka, žujavac, jelova senica, golub grivaš, divlja kanarinka i dr. Ploveća ostrva sa svojom specifičnom vegetacijom su značajna staništa, gnezdilišta ili odmarališta pojedinih migracionih ptica koje dolaze zimi ili u proleće.

Povoljni životni uslovi i mozaični ekosistemi pružaju utočište velikom broju sisara od kojih je registrovano 27 vrsta. Veverica, riđa voluharica, tekunica i vidra su samo neke od zaštićenih vrsta kao prirodne retkosti koje se nalaze na listi retkih i ugroženih predstavnika faune Srbije.

Koliko Vlasinsko jezero i okolni vodotoci pružaju zadovoljstvo ribolovcima, toliko i Vlasinska visoravan mami lovce. Lovačko udruženje „Vrla“ iz Surdulice gazduje lovištem površine preko 62000 ha.

Lovište je uglavnom planinskog tipa i naseljavaju ga divlje svinje, srneća divljač, zečevi, vukovi, lisice, divlje mačke itd. Lovačko udruženje „Vrla“ jedno je od retkih koje se može pohvaliti stogodišnjom tradicijom hajke na vukove. Sve vrste papkara, jelen, srna i divlja svinja na Vlasini predstavljaju lovnu divljač, te se upravljanje njihovim populacijama vrši planski, uglavnom u lovištima, a brojnost reguliše lovostajem.

Nažalost trenutno nema smeštajnih kapaciteta na ovoj lokaciji.

Nažalost trenutno nemamo putovanja koja obuhvataju ovu lokaciju.

Mape