Sokograd - osvojite srednjevekovno utvrđenje!

Sokograd - osvojite srednjevekovno utvrđenje!

Things to do - general

Prvi doživljaj turista koji posete Sokograd, je pogled sa njegovih kula na klisuru Moravice uz koji svaki posetilac ostaje nem pred nesvakidašnjim prizorom koji puca pred njim.

Danas Sokograd, predstavlja spomenik kulture od nacionalnog značaja.

Sokograd se nalazi na jugo – istočnom delu sokobanjske kotline, u klisuri reke Moravice. Smešten je u priorodnom, ekološki očuvanom ambijentu, poznatog turistički atraktivnog izletišta – Lepterija.

O postanku Sokograda postoji više legendi, od kojih je najupečatljivija ona o Lepteriji i županu.

Po ovoj legendi, neimenovani zapovednik Sokograda imao je lepu kći po imenu Lepterija u koju se zagledao župan, sin gospodara obližnjeg Vrmaškog grada. Bila je to, svakako, velika ljubav, koju nisu odobravali njihovi roditelji zbog nekih spornih poseda. Od braka, tako, nije moglo ništa da bude. Onda se dvoje mladih dogovorili da župan s družinom dojaše do zidina Sokograda, a da se Lepterija u međuvremenu iskrade kroz tajni prolaz. S početka je ceo poduhvat nalikovao bajci, ali je devojčin otac ubrzo otkrio da Lepterije nema i poslao poteru za beguncima. Njegova srdžba bila je toliko velika da je vojnicima naredio da je pogube čim je stignu. Tako je i bilo. Lepterija je stradala od mača očevih vojnika, a ožalošćeni župan je, u očaju, skočio u najdublji vir Moravice i utopio se. Mesto, proplanak, gde je stradala devojka i danas se naziva Lepterija, a vir – župan.

 

sokograd

Druga legenda kaže da Turci ni posle duge opsade nisu uspeli da ga osvoje.

Stamena i teško pristupačna građevina je uspešno odolevala pošto su na vreme dopremili dovoljno hrane i čak uspeli da dovedu vodu. Narodni pripovedač dalje kaže da su napadači onda potražili pomoć od jedne jurodive babe koja je svašta znala. Ona im, za pristojnu nadoknadu, otkrije da im valja da nađu konja ajdira i da mu devet dana ne daju vode, pa da ga tek tada prošetaju oko grada. Gde konj počne kopitom da kopa, tu da oni nastave jer su tu vodovodne cevi koje je onda lako preseći.
Istovremeno, mada pripovedač
ne objašnjava ovu čudnu igru glavne junakinje svoje priče, baba je zapovedniku grada poslala poruku šta mu se sprema i da je najbolje da konje naopačke potkuju i kroz tajni prolaz napuste utvrđenje. Tako je i bilo. Sledećeg jutra Turci su se uplašili kada su videli tragove kopita. Pomislili su da je opsađenima krišom stiglo neko pojačanje. Kad su posle dugog većanja odlučili da ipak krenu u grad iza čijih zidina više dopirao žagor branilaca, iznenadila ih je pustoš….

 

Treća legenda kaže da je nekada davno, silan velmoža, gospodar tvrdog Sokograda, jahao kotlinom…

Odjednom, smračilo se nebo nad Ozrenom, sevnu munja sa Oštre čuke, grunu grom i zadrhta zemlja sve do Šiljka na suvom Rtnju. Skoči uplašen at. Jahač pade s njega i izgubi svest. Kada se gospodar Sokograda osvesti, učini mu se da su mu sve kosti polomljene. Nije mogao da stane na noge. Ležao je bespomoćno i čekao smrt. Onda je iznenada čuo glogot vode. Lagano se, stiskajući zube od bolova, pridigao nameran da na onaj svet ne ode žedan.
Kad je, kaže pripovest, popio prvi gutljaj s vrela koje mu je dotad bilo nepoznato, u glavi mu se namah razbistrilo. A kad je i ruku stavio u vodu, odmah joj se vratila snaga i on se, onako u gospodskom odelu, sruč
i u kladenac, za tili čas ozdravi, pa se oran vrati u svoj grad. Čim je stigao, naredio je da se iznad izvora smesta podigne nastrešica. Glas o lekovitoj vodi u kotlini između Ozrena i Rtnja više niko nije mogao da zaustavi.

Pristup ovom utvrđenju, je u znatnoj meri olakšan, jer iz pravca Sokobanje do neposredne blizine grada vodi asfaltni put.

Arheološkim iskopavanjima je utvrđeno da je Sokograd nastao u periodu osvajanja ovih prostora od strane Rimljana, odnosno I vek nove ere.

Utvrđenje se sastoji iz dva dela: donji i gornji grad.

Gornji grad poseduje zidine odbrambenih kula i visok štitini zid sa otvorima za topove, kao i cisternu za vodu. Cisterna je usečena u steni, kamenom zasvedena, a u četiri ugla se vide keramičke cevi za dovod kišnice.

Donji grad je petougaonog oblika i ima dve kupole, južnu i zapadnu.

Sokograd je vegetirao i u periodu Vizantije, i najverovatnije obnovljen za vreme vladavine cara Justinijana, u VI veku nove ere.

Pominje se i u vreme Stefana Nemanje. Tokom njegovih osvajanja Niške oblasti, navedeno je da je sa bratom Miroslavom od Vizantijaca oteo i tvrđavu Sokolac na reci Moravici. U vreme Despota Stefana Lazarevića pominje se kao granični grad u kom je vladao njegov vazal Stefan Lobojević.

Početkom XV veka, tačnije 1413. godine razoren je od strane Turaka, u vreme pohoda sultana Muse na Srbiju. Više puta u svojoj istoriji Sokograd je bio rušen i obnavljan, ali nedovoljno rekonstruisan. (Radivojević A., 2005.)

 

Izvor: Milenković M., Kulturni motivi u funkciji razvoja turizma Sokobanje, 2010.

Nažalost trenutno nema smeštajnih kapaciteta na ovoj lokaciji.

Nažalost trenutno nemamo putovanja koja obuhvataju ovu lokaciju.

Mape