Manastir Gornjak - zadužbina kneza Lazara

Manastir Gornjak - zadužbina kneza Lazara

Things to do - general

Istorija manastira Gornjak je istorija naroda ovoga kraja.

Rušili su ga i palili, pljačkali njegove dragocenosti, odvodili monahe, a on je ponovo nicao, tu pored Mlave, prilepljen uz kamene strmine planine Ježevca.

Manastir, koji je dobio ime po vetru gornjaku, koji duva ovom dolinom, čuvao je velike dragocenosti u svojoj riznici: povelju kneza Lazara, povelju patrijarha srpskog Spiridona, barjak cara Dušana, čašu kneza Lazara, sa ugraviranim inicijalima

Nažalost tih dragocenosti više nema u manastiru. Poznati srpski pisac Аura Jakšić posvetio mu je poemu „Put u Gornjak”.

Manastir Gornjak (ranije Ždrelo), na maloj zaravni iznad leve obale Mlave ispod strmih litica planine Ježevica, zadužbina je kneza Lazara. Manastir je podignut 1378. godine, kada je knez Lazar izdao i osnivačku povelju, a patrijarh Spiridon je svojom duhovnom vlašću to potvrdio.

Okolni predeo toliko je lep i živopisan, da je Đura Jakšić u oduševljenju pisao:

„Od Velikog Sela do samoga Ždrela, kao da je vila neka ćilim razastrela.”

Feliks Kanic je zapisao:

„Zastali smo kao opčinjeni raskošnom idilom ovog predela gde su boravili srpski pustinjaci.”

Manastir Gornjak kroz istoriju

Kao motiv izgradnje manastira, knez Lazar navodi želju da učini mali prinos Bogorodici. Ali osim duhovnih, mogući su i izvesni državnički razlozi za podizanje ovog manastira. Naime, Lazar je tek ovladao ovim krajevima, pa je hteo da to obeleži svojom zadužbinom. Za izdržavanje manastira i bratstva, Lazar je darovao Gornjaku mnoga sela u Braničevu, Stigu, Homolju i Podunavlju.

Istoriju manastira slabo poznajemo, a oskudni su podaci o njegovim igumanima, monasima, inventaru i imovini. Njegovi su monasi učesnici svih zbegova i seoba kojima je bio izložen srpski narod. Manastir je tokom 16., 17., i 18. veka bio često paljen od strane Turaka.

Beogradski vezir Mustafa paša izdao je 1796. godine dozvolu da se obnovi manastirsko kube. Karađorđe izdaje 1812. godine svedočanstvo manastiru da slobodno koristi planinu i zemljište koje ima.

Knez Miloš je mnogo učinio za obnovu manastira u tek oslobođenoj Srbiji, posebno u Braničevskoj eparhiji. Brinuo je i za obnovu i održavanje Gornjaka.

U prošlom veku Gornjak je određen za sanatorijum u kome su lečeni umobolni bolesnici u posebnim ćelijama. U njemu su izdržavali svoje kazne i neki osuđenici.

manastir gornjak

Godine 1942. nemačka okupatorska vojska se uselila u manastirske objekte i u njima ostala do kraja rata. Tih godina uništen je dragoceni materijal iz manastriske riznice.

 

Ženski manastir

Ništa nije bolje bilo ni posle rata, jer ga je preuzela Jugoslovenska armija i držala sve do 1953. godine kada je konačno vraćen Eparhiji braničevskoj i kada se u njega useljavaju monasi.

Na predlog episkopa braničevskog, Sveti arhijerejski sinod Srpske Pravoslavne Crkve pretvorio je Gornjak u ženski manastir. U njega se uselilo sestrinstvo iz Makedonije, koje nije želelo da ostane u okviru Makedonske crkve.

Iako je zadužbinski, manastir Gornjak je skromnih dimenzija. Manastirska crkva, posvećena prazniku Vavedenja Presvete Bogorodice, prislonjena je uz planinsku stenu i zauzima centralno mesto u malom prostoru manastirske porte. U niši severnog zida nalazi se kovčeg sa moštima svetog Grigorija Sinajita – Mlađeg.

Manastirska crkva ima trolisnu osnovu sa polukružnim apsidama, većom – oltarskom na istoku, i manjom pevničkom sa severne i južne strane. Dimenzije crkve su 14 x 4.5 m. Krov je pokriven olovom. Sa zapadne i južne strane dozidana je priprata sa zvonikom.

‘Prema predanju, zabeleženom 1867. godine, manastir Gornjak nastao je ovako:

Lovio knez Lazar sa svojom pratnjom po planinama, ispod kojih se sada nalazi manastir. Loveći, tako, naiđu u šumi na isposnika svetog Grigorija, jednog od poznatih sinajita. Knez je želeo da razgovara sa svetim čovekom, ali on nije hteo preći na drugu stranu Mlave, te je razgovor započet glasnim dovikivanjem preko hučne reke. Kada je svetitelj shvatio da se radi o pobožnom čoveku, utiša na tom mestu, uz pomoć molitve božje, hučanje reke i mirno porazgovara sa knezom. Knez, hotevši da ispuni želju svetitelja da mu ovde podigne bogomolju, podiže crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice u Ždrelu braničevskom.

Nažalost trenutno nema smeštajnih kapaciteta na ovoj lokaciji.

Nažalost trenutno nemamo putovanja koja obuhvataju ovu lokaciju.

Mape