Lukovska Banja - prava porodična banja

Lukovska Banja - prava porodična banja

Things to do - general

Lukovska Banja je lečilište,klimatsko oporavilište i turistički centar u jugoistočnom delu Kopaonika,na severozapadu opštine Kuršumlija. 

Lukovska Banja je poznata po najvećem broju izvora i ogromnoj količini vrelih mineralnih voda, najviša je banja u Srbiji, pa je istovremeno zovu i „vazdušna banja“.

Poznati ruski i naš priznati balneolog Aleksej Ščerbakov (1858 – 1944 ) kaže: „Lukovo je jedno od najboljih banja i klimatskih stanica“.

On je upoređivao lukovske terme sa banjama svetskog glasa Nojenar u Nemačkoj i Šanovskim Toplicama u Češkoj, pošto „mogu zadovoljiti veliki broj indikacija“- 

„Lukovska Banja je prava porodična banja u kojoj bi na primer: otac lečio reumu, majka ženske bolesti,a deca popravljala krvnu sliku i disanje“.

Lekovite vode Lukovske Banje odavnina su privlačile ljude da ih koriste u lečilišne i druge svrhe.

U gornjoj banji pronadjeni su ostatci vodovodnih cevi i gradjevine iz doba Rimljana, što nam govori da su se tu lečili rimski vojnici i imali svoje naselje. Naselje je postojalo i u srpsko srednjevekovno doba što pokazuju srednjevekovno utvrđene gređevine, kao i crkvišt Sv. Đurđa i tragovi starih rudarskih naselja.

U Kruševačkom defteru H567 navodi se Banja Lukova 1575/76 godine,a javno kupatilo – hamam podignuto je sedamdesetih godina XVI veka.

U mlađe tursko doba Lukovska Banja je zapustela,srednjevekovna nasledja su porušena,a šuma je prekrila nekadašnje lečilište. Nakon srpsko – turskih ratova Lukovska Banja dobija sve veći značaj i postaje čuvena i poznata.

Pravi razvoj banja je postigla tek pre desetak godina izgaradnjom hotela „Kopaonik“, sa terapijsko – medicinskim blokom, a prošle godine je izgradjen novi moderan hotel „Jelak“ sa takodje terapijsko – medicinskim blokom, unutrašnjim i spoljnim bazenom.

Glavni prirodni faktori za lečenje i rekreaciju u Lukovskoj Banji i okolini su termomineralne vode i lekovito blato, naravno u kombinaciji sa prirodnom lepotama, retkostima i pogodnom klimom ovoga kraja.

 

Termomineralne vode Lukovske Banje

Lukovske tople i mineralne vode pojavljuju se u razbijenom izvorištu, u uskoj zoni, na dužini od oko 400 m.

Lukovska Banja je poznata po najvećem broju (37) toplih izvora u Srbiji čija se temperatura kreće od 22 do 65 oC, koja podiže temperaturu vode u reci za 1.5 oC.

Procenjuje se da iz tih izvora ističe preko 100 l/s vode što se može porediti sa izvorištima Vranjske Banje.

Njihovi izdanci su sa obe strane Štavske reke, kao i u samom rečnom koritu zbog čega ih je teško kaptirati i meriti. Iydvajaju se dve grupe izvora: zapadna – u narodu poznata kao Gornja Banja, sa 20 prirodnih izvora i dve bušotine, i istočna – Donja Banja, sa 13 prirodnih izvora i isto dve bušotine.

 

Poreklo mineralnih voda

Atmosferske vode (kiša, sneg,..) poniru, na izvesnim dubinama se zagrevaju, obogaćuju gasovima i otopljenim mineralima, pa se krću uzlazno duž raseda, na kontaktu serpentinita sa hidrokvarcitima i krečnjacima.

Ove vode pri izlivanju na površinu zemljišta talože bigar i jedinjenja gvožđa, pa je njihova neposredna okolina prekrivena mrko – žuto – zelenim talogom ( Dimitrijević N., 1975 ).

Velike naslage bigra oko toplih izvora, naročito u Donjoj Banji oko hotela Kopaonik, ukazuju na njihovo često, pomeranje, preseljenje, odnosno na njihovo začepljenje i pojavljivanje na drugom mestu. Ovo ukazuje da je broj izvora promenljiv, kao i njihove fizičko – hemijske osobine ( izdašnost, temperatura, sastav ), a samim tim naravno i balneološke osobine. (Maćejka M., 2010)

 

Osobine termomineralnih voda

Vode najtoplijih izvora su uglavnom sličnog hemijskog sastava: hidrokarbonatnenatrijum – magnezijum – kalcijumskog tipa, u kojima je skoro ravnopravna zastupljenost katjona. Izvori Gornje Banje imaju temperaturu od 24 – 57 oC i izdašnost od 11 do 18 l/s, dok je u Donjoj Banji temperatura izvora od 22 do 56 oC, a izdašnost 42.5 – 60 l/s.

Posenu pažnju pobuđuju ugljenokisele mineralne vode novog kupatila „Šljivak“ koje su po narodu najlekovitije. Izbijaju iz nanosnog materijala, uz pratnju gasova, u količini od oko 1.5 l/s  čija je temperatura od 32 do 43oC, a Ph 6.7.  Pored  kupatila „Šljivak“ u gornjoj banji postoji i takozvano „Milutinovo kupatilo“, koje je po narodnom predanju koristio Kralj Milutin u kome je termomineralna voda po karakteristikama veoma slična ovoj u „Šljivaku“.

lukovka banja milutinovo kupatilo

Milutinovo kupatilo

Meštani su na pojedinim izvorima u prošlosti prali rublje, šurili svinje i živinu, dok su ogromne količine termomineralne vode odlazile u reku. Ove vode se danas upotrebljavaju za zagrevanje hotela, depadansa, restorana, a najveći njihov značaj je upotreba u balneologiji i rekreaciji.

 

Značaj termomineralnih voda u lečenju

Najveću balneološku vrednost banjskim vodama daju gasovi ugljendioksid i vodonik – sulfid.

Veoma važna osobina ugljokiselih voda je ta što se pri njenoj spoljašnjoj upotrebi stvraju olakšavajući uslovi za rad srca i krvnih sudova.

Pijenje ove ugljokisele mineralne vode  je vrlo korisno za lečenje oboljenja organa za varenje.

Kao najveći značaj voda Lukovske Banje za oporavak i rehabilitaciju uzima se njihovo pozitivan učinak u lečenju reume i reumatskih oboljenja.

Lukovska Banja poznata je po hidroterapiji, hidroaerojonoterapiji i lekovitom blatu.

Hidroterapija je lečenje spoljašnjom upotrebom vode u tekućem stanju bilo da je u pitanju reka, jezero, bazen ili mineralna voda.

Vazdušne i sunčane kupke obično se kombinuju sa različitim vodenim procedurama, koje se u početku sprovode pri temperaturama vode bliskoj komfornoj (33 – 34 oC ). U cilju očvršćavanja organizma, temperatura vode se snižava u narednim procedurama na 30 – 28 o C, za očeličene organizme pri tuširanju na 24 – 20 oC, a za izuzetno zdrave do 18 oC. Posle vazdušnih i sunčanih kupki treba predvideti kupanje u vodi. Ono sjedinjuje u sebi kompleks složenih uticaja temperature vode, soli i organskih materija.(Maćejka M., 2010)

Osnovni nadražajni faktor pri kupanju je temperatura vode. Razmena toplote između tela i vode utiče na snižavanje temperature tela, čiji stepen nadražaja zavisi od fizioloških osobina organizma i razlike temperature tela i vode. Ukoliko   je temperatura vode niža utoliko je veći gubitak toplote po jedinici površine kože.

Voda kretanjem  vrši veći pritisak na telo i obavlja hidromasažu,  koja je aktivnija od obične masaže, jer poboljšava stanje kože i povećava joj elastičnost. Rastvorene soli u vodi deluju razdražujuće na receptore kože, mada je njihovo delovanje mnogo intenzivnije u bazenu koji se puni mineralnom vodom.

Hidroaerojonoterapija  se zasniva na tzv. baloelektričnom efektu, koji nastaje pri prirodnom ili veštačkom raspršavanju vode, pa se u vazduhu uporedo sa aerojonima stvaraju i hidrojoni.

Hidrojoni deluju uglavnom reflektorno, preko receptora gornjih disajnih puteva i kože na oksidaciono – redukcione procese i dinamiku osnovnih procesa razmene materija u organizmu.

Povoljno deluje na funkciju žlezda, nervni i kardiovaskularni sistem, stimuliše zaštitne i imunobiološke reakcije organizma može se koristiti u lečenju hipertoničke bolesti prvog i drugog stepena, aterosklerozereumatske mane srcahroničkog gastritisa, početnih komplikovanih formi čira želuca i dvanaestopalačnog creva.

 

Lekovito mineralno blato ( peliod )

U gornjoj banji postoje dva blatna termalna izvora u kojima se posetioci, kupanjem i mazanjem blata, leče od reume i kožnih bolesti. Posle II svetskog rata nad njima su podignuta improvizovana kupatila, koje je u poplavi odnela Štavska reka. Nedavno je A.D. „Planinka“ preuredila ove izvore u otvorene bazene. U lečilišnim delovima dva postojeća hotela mineralna voda se meša sa zemljom iz okoline i tako se na jedan veštački način priprema lekovito mineralno blato.

  1. Oboljenja perifernih živaca (neuriti)
  2. Svi oblici hroničnih i reumatskih oboljenja zglobova i mišić
  3. Posledice povreda mišića, kostiju i zglobova (posle uganuća, prloma)
  4. Posledice zapaljenja vena

Priroda

Klima Lukovske Banje

 

Klima Lukovske Banje je umereno – kontinentalna. Na formiranje ovog klimatskog tipa uticalo je više faktora: geografski položaj, cirkulacija vazdušnih masa, specifične odlike reljefa, itd. Lukovska Banja je jedna od južnijih banja u Srbiji, pa su obdanice u njoj zimi nešto duže, a leti kraće.

Posebnu važnost za klimu i vreme Lukovske Banje ima opšta cirkulacija vazdušnih masa. Zimi dominira kontinentalni polarni vazduh, a leti se smenjuju kontinentalni polarni i kontinentalni tropski vazduh. Za prelazna godišnja doba karakteristično je smenjivanje polarnog maritimnog i polarnog kontinentalnog vazduha. Maritimni polarni vazduh donosi oblačno vreme i padavine, a kontinentalni polarni pretežno vedro ili ne znatno oblačno.

Najtopliji mesec u Lukovskoj Banji je jul. Sredja godišnja temperatura banje je 8.7 – 8.8 oC pa je prema tome ona najhladnija banja u Srbiji. Ovo se može shvatiti kao jedna velika prednost. Srednje temperature vazduha iznad 18 oC u Lukovskoj Banji imaju samo jul i avgust, što znači da je leto svežije nego u bilo kojoj drugoj banji u Srbiji. Kako je srednja godišnja temperatura u većini gradova u letnjem periodu iznad 22 oC Lukovska Banja može biti pravo utočište za odmor i rekreaciju građana.

balneologiji su dani sa srednjim dnevnim temperaturama vazduha između 15 i 20 oC prihvaćeni kao prijatni za boravak ljudi u prirodnoj sredini. U Lukovskoj Banji takvih dana godišnje ima 54, to je period od 25. juna do 17. avgusta.

Smatra se da je za izletnička kretanja najpogodniji period kada je srednja temperatura vazduha viša od 12 oC. Taj period u okolini Lukovske Banje traje 153 dana, od 3. maja do 2. oktobra.

Vetrovi imaju veliki uticaj na klimu nekog mesta, a poseban značaj imaju u banjskim mestima jer imaju veliki uticaj na lečenje i rekreaciju banjskih posetioca. Severozapadni vetar ima najveću učestalost u Lukovskoj Banji mada njegovu jačinu donekle umanjuje reljef, jer je banjsko naselje sa te strane zaštićeno uzvišenjima. Zbog položaja banjskog naselja u maloj dobro zatvorenoj kotlini, u Lukovskoj banji je znatno učešće tihog vremena.

Veliki značaj za posetioce Lukovske Banje imaju periodični vetrovi sa poludnevnim trajanjem – dolinski i gorski. Vazduh u Lukovskoj Banji u toku obdanice struji uz planinske strane – dolinski vetar, a noću i u jutarnjim časovima sa okolnih uzvišenja spušta se hladniji i teži planinski vazduh u banjsku kotlinu – gorski vetar. Ovi vetrovi su jače izraženi u letnjem periodu godine, pri vedrom i tihom vremenu, kada nastaju najveće razlike u vazdušnom pritisku između kotlinskog dna i okolnih vrhova. To su zapravo povetarci i slabi vetrovi koji deluju osvežavajuće na posetioce i stimulišu boravak u letnjim mesecima u Lukovskoj Banji.

Svakako da se u Lukovskoj Banji kao padavine smenjuju kiša, grad, ,magla, sneg…, najznačajnija od njih za razvoj zimskog turizma jeste sneg. Formiranje snežnog pokrivača u oblasti Kopaonika u proseku traje od 5 do 29 dana. Tako formiranje snežnog pokrivača u Lukovskoj Banji počinje od 26. novembra, a formirani snežni pokrivač traje sve do 30. marta, što znači da je za zimske sportove u ovom mestu na raspolaganju oko 125 dana.

Nažalost trenutno nema smeštajnih kapaciteta na ovoj lokaciji.

Nažalost trenutno nemamo putovanja koja obuhvataju ovu lokaciju.

Mape