Brestovačka banja - čudotvorne lekovite vode

Brestovačka banja - čudotvorne lekovite vode

Things to do - general

Brestovačka banja nalazi se u veoma živopisnom planinskom kraju Timočke Krajine, u središtu vulkanske oblasti Crnog Timoka a u neposrednoj blizini Bora.

Smeštena je u jugoističnoj podgorini Crnog Vrha (1027 m), na svega 8 km od Bora i na 385 m nadmorske visine.

Brestovačka banja je, po svemu sudeći, bila poznata još za vreme Rimljana. Kao ljubitelji banja i kupanja, Rimljani, koji su imalii svoja naselja u toj okolini svakako su iskorišćavali banju i kao kupalište i kao lečilište. Banju su koristili i posećivali i Turci o čemu se zna i ima pouzdanih dokaza.

Brestovačka banja jedna je od tri „Dvorske Banje” banje u Srbiji jer su u njoj boravili predstavnici obe kraljevske dinastije.

Odmah nakon oslobođenja od Turaka, u banju dolazi knjeginja Ljubica, žena kneza Miloša, da bi kasnije i sam Miloš vrlo često tu navraćao i boravio, te je za te potrebe sagradio sebi i konak.

Knez Aleksandar I Karađorđević je takođe upoznao blagodeti banje. On je sagradio svoj Knežev dvorac, koji se nalazi odmah preko puta Miloševog konaka.

U kasnijim godinama brojni banjski lekari bili su svedoci lekovitosti i blagotvornosti banjskih voda, o čemu i danas svedoče njihovi rukopisi. Sa svojom povoljnom klimom, bogatim šumskim okolišom i termomineralnim izvorima Brestovačka banja predstavlja pravu oazu mira, blagodeti i zdravlja.

 

Šta su drugi pisali o Brestovačkoj Banji?

 

Nepoznati autor (prva polovina 19. veka):

„Primetio sam da, kupajući se nekoliko puta u ovim toplim i zaudarajućim vodama, tromi prohodaju, vida lišeni progledaju, šugavi koje je svrab mučio bijahu njihovog smrada i rugobe oslobođeni“.

 

Vladimir Karić: Srbija – opis zemlje naroda i države, Kraljevsko-srpska štamparija, Beograd, 1887.

 … i ne samo da ima osobito jako lekovito dejstvo, nego leži još i u divotnome, šumom pokrivenom predelu. Iza venca od onižih brda u samoj neposrednoj okolini ove banje, pogled se zaustavlja na slikama izvanredno živopisne lepote: na Rtnju na jugu, na Golubinjskim planinama na zapadu i na Stolu sa severne strane. Mada ljudska ruka nije još ni danas gotovo ništa učinila da dotera i uredi neposrednu okolinu banje, i da i nju samu dobrim putovima učini pristupačnijom, i zgradama i drugim koje čim ugodnijom za življenje, opet se tamo stiče svet sa svih krajeva Srbije, da boljkama svojim potraži leka.

 

Kako je dr Stevan Mačaj, daleke 1888. godine, opisivao svoje probleme sa ondašnjim pacijentima banje. Danas ovo na neki način zvuči dosta šaljivo, ali i pokazuje da su se neke navike i dalje održale u narodu:

„Bez sumnje, regulisanje dijete je jedna od najvažnijih zadaća banjskog lekara. Na žalost u Brestovačkoj Banji lišen je banjski lekar ove prevažne zadaće, jer od sviju posetioca jedva se 2-3% hrane u gostionici, gde se po mogućstvu i okolnostima pazi na to, da se jela po propisu prema bolesti zgotove u dovoljnoj količini i kakvoći. U Brestovačkoj Banji niko nije obavezan hraniti se u mehani. Tako postaje nadzor nad hranom bolesnika vrlo iluzoran, jedu bolesnici debelo vruce i hladno pecenje bilo jagnje, prase il na lozi pečeno šureno jare, masnu gibanicu, masnu sa mesom zgotovljenu pitu, zeleno voće, ranke šljive, petrovačke jabuke, pa i salata od krastavaca sa omiljenim taratorom se gdekoji put podkrade“.

 

Lečenje u Brestovačkoj Banji


Godine 1871. u Brestovačku Banju dolazi dr Stevan Mačaj, i tada započinje period savremenog lečenja i terapije. Dr Mačaj bio je čovek velike kulture, naučnik i odličan lekar. On je, prema tadašnjim mogućnostima i stanju medicinske nauke, odnosno balneologije, počeo da proučava dejstvo vode na bolesnike i zaveo jedan sistematski red i pravilan način lečenja.

Dr Mačaj je bio dugo lekar u Banji i jedan je od najzaslužnijih ličnosti za njen razvoj i promociju, još u ono vreme, a naročito su velike njegove zasluge bile u lečenju stanovništva propisivanjem odgovarajućih terapija, što je uvek i najbolja preporuka svakog banjskog mesta.

Dr Mačaj je vodio puno računa o svojim bolesnicima, i o svakom je vodio pisane analize. Gotovo sva lečenja koja su vođena pod njegovim nadzorom i terapijom bila su uspešna.

U daljem izlaganju navodimo pisanja Dr Mačaja o nekim primerima uspešnog lečenja bolesnika u Brestovačkoj Banji, u drugoj polovini 19. veka.

Sasvim je sigurno da će u ovim vodama mnogi ljudi svojim boljkama naći lek, ali je problem što su nedovoljno obavešteni o blagodetima istih. Nadamo se da će ovo malo podići svest našeg naroda o tome koliko su lekovite vode naših banja, kao i da su banje jugoistočne Srbije nepravedno zapostavljene.

Dr Stevan Mačaj:

Kao što je Srbija i sa ostalim darovima prirode bogato snabdevena, tako se može i sa mineralnim vodama ponositi. Sa nesmanjenom količinom od vekova prodiru one kroz pukotine tvrdih stena i razne slojeve zemlje na površinu iz utrobe zemlje u raznoj toploti i kakvoći, noseći s sobom rastopljene čestice minerala i razne gasove.

Prema vajkadašnjem običaju i valjda od starina prema supremaciji muškog pola kod Srba najpre se u svim banjama muški kupaju i to u 5 sati u jutru. Kupanje traje 25-30 minuta. Posle izlaska muških, pošto se baseni napune, voda savršeno izčisti i banje operu – udariće se zvečka za ženski pol oko 6 – 6 ½ sati. Pošto su se i ženske okupale, ispusti se voda, operu se kupatila, da bi se bolna deca u izvesnoj količini vode okupati mogla, kojima je po pravilu zabranjeno sa odraslim licima kupati se, koliko iz moralnih toliko iz obzira čistote i udobnosti.

Nek mi je dozvoljeno nekoliko slučajeva navesti u kojima se Brestovačka Banja od izvrsnog dejstva pokazala:

– G.D.J. okr. načelnik došao je 1873. godine u banju sa zgrčenom nogom u sljed predhodećeg zapaljenja kletnog tkanja i nebrojenih apscesa. Ista noga bila je do 8 santimetara kraća od druge, jer je jedva velikim prstom zemlju dodirivala. Išao je na dve štake. Posle 24 dana noga se savršeno pružila. Štake sam čuvao do prvog rata u banji. Danas taj gospodin zauzima važno mesto u kraljevom dvoru, kao savršeno zdrav.

– Živ. Babić do 5 godine staro muškarče, donešen u banju sa istovetnim likom razvijene koksalgije. Beogradski lekari uputili ga, kao ultimum refugijum u Brestovačku Banju. Duša valja i ja se odrekog svake nade odnosno pomoći. Dete je više puzilo no što je hodalo. On se kupao tri nedelje i to bez jedva primetnog poboljšanja. Dete se pri odlasku tako isto vlačilo čisto puzilo po zemlji, kao što je činilo kad je u Banju došlo. Ko bi opisao moje radosno iznenađenje, kad posle mesec dana dobijem pismo od oca iz Beograda u kome blagosilja Banju, od koje mu je sin bez svake druge pomoći savršeno ozdravio. Danas je mladić slušaoc vojne akademije.

– N. Tamb. iz Požarevca mlad čovek trgovac došao je u banju sa odveć jakim reumatizmom zglobova. Nošen i vožen je na kolicima u kupatilo, svaki pokret kojega uda, bio je sa neiskazanim bolovima skopčan. Upotreba unutarnjih lekova ograničavala se jedino na stišavanje bolova. Posle mesec dana, vodio je kolo u banji.

– Isti je slučaj bio sa Mijom N. šegrtom iz Zaječara, koji se posle dve nedelje tako oslobodio svoje kostobolje, da je onaj koga su morali na rukama u vodu nositi, peške zagrebao u Zaječar kao savršeno zdrav.

– Petar ÄŒerevicki krojač iz Iriga u Sremu do 27 godine star došao je u Brestovačku Banju pošto je neborjane lekare i nekoliko bolnica obišao, da od svoje bolesti Horeja Sankti Viti pomoći nađe. Grčevita trzavica u takvom stupnju bila je kod njega razvijena, da nije kadar bio kašikom se hraniti, iz čaše piti, jer bi se jelo na pola putu do osta prosulo; on je u takoj meri muckao, da je čovek čisto nervoznim postao, kad ga je morao gledati i slušati; hod mu je bio odveć nesiguran, kolebljiv.
Po njegovom kazivanju bolest je nastupila u sljed nazeba prilikom spavanja u podrumu za vreme letnje žege. Kupatila je redovno počeo upotrebljavati, no počem se nije mogao sa ostalima kupati, to mu odredim vreme, da se posle drugih sam okupa. On se jedne večeri zaboravi u kupatilu, dakle gotovo punih 9 sati boravio u vodi. Drugog jutra ga posetioci nađu u vodi i iznenade se pričanju Petrovom, jer se u govoru primetio znatan napredak. Predamnom se slučaj krio, al na skoro doznam i odredim Petru naročitu banju sa dozvolom da u njoj po volji može boraviti. On je gotovo 6 noći proveo u vodi, a rezultat je bio taj, da je posle 40 kupatila naš Petar krojio i šio, pevao i deklamovao. Uveren sam, da ga se živo sećaju stariji posetioci Brestovačke Banje.

– Stevan V. trgovac iz Požarevca 40 g. star srednjeg stasa i prilično hranjenog tela. Ovako crta početak svoje bolesti. Posledrugog rata, po svoj prilici u sljed jakog nazeba osetio je reumatizam u leđima, češće mu trnule noge, i osećao gmiženje od mrava. Postepeno gubio osećanje u nogama, činilo mu se, kao da po pesku il debelim pokrovcima hoda, i često bi mu noge u kolena klecale.
3. juna 1884 g. došao je u Banju u sledećem stanju. Radnja mišića donjih udova pri stajanju je sprečena, primetna atrofija muskulature bez kontrakcije. Kretanje udova pomoću drugog vrši se bez bolova, a kad bolesnik u krevetu leži može noge u kolenu da skupi, bez da bi bio u stanju takove pružiti; varenje i sve evakuacije, kao i sam polni život nije poremećen. Funkcije živaca je osećanje je normalno. Bolova duž kičme pri jačem pritisku ne oseća. Od 4 meseca leži u krevetu. Nise se u kupatila. Te je godine upotrebio 60 kupatila sa jedva primetnim uspehom pri polasku.
8. juna 1885 g. ponovo je došao u Banju s tom razlikom, da je sam na štakama išao u kupatilo i posle 59 kupatila u znatno boljem stanju otišao kući.
7. juna 1886 g. i po treći put potražio je Banju, al već u tako popravljenom stanju, da kao što priča družina sa kojom je preko Crnog Vrha putovao, pošto mu se kola na putu slomila, da je priličan prostor uz brdo bez štapa prošao. Upotreba kupatila tako je sjajno na ovog bolesnika dejstvovala, da je on ove godine u Banji bez štapa hodio, istina još kolebajući raširenim nogama, i ma da mu hod naliči na hod plovana, ipak je kadar u svojoj trgovini poslove vršiti. Dijagnoza bila: Tabes dorsalis, ma da sam ju morao zamenuti sa Mielitisom.

Mogao bi još nebrojene slučajeve anemije, raznih slučajeva nervoze i drugih rodova bolesti navesti, u kojima je Brestovačka Banja divno dejstvo pokazala, no to bi krug ovog opisa prekoračilo, a nadam se da će se iz navedenih dovoljno moći oceniti dejstvo vode Brestovačke Banje, da se u buduće veće posete udostoji.

Priroda

Vulkanske kupe

 

Kao malo gde u našoj zemlji u okolini Brestovačke banje sreću se paleovulkanski oblici reljefa.

Najizrazitiji oblik paleovulkanskog reljefa je paleovulkanska kupa Tilva Njagra (770 m) sa simetričnim stranama i svojom bočnom, parazitskom kupom Tilva Mika (625 m). Ova kupasta uzvišenja, koja su pogodna su za planinarsko „osvajanje”, odlikuju se atributima kurioziteta i retkosti.

 

Pećine i kanjoni

 

Nedaleko prema Zlotu nalazi se izuzetan kraški predeo. Ovde se, na tako malom prostoru, nalazi tako puno različitih i retkih prirodnih atrakcija.

U blizini banje nalazi se i grupa Zlotskih pećina sa ukupnom dužinom pećinskih kanala od više hiljada metara. Na žalost, jedina koja je otvorena za posete je Lazareva pećina - od 15. aprila do 15. novembra, i zaista je treba doživeti. Tu se nalaze i čak 4 kanjonske doline, od kojih je se izdvaja kanjon Lazareve reke, zatim ponori, vrela, jame i dr.

 

U bližoj okolini banje nalaze se i planine Crni Vrh i Dubašnica, kao i Borsko jezero.

 

Klima

 

Brestovačka banja ima umereno-kontinentalnu klimu. Srednja godišnja temperatura vazduha je 9.7 ºC. Najniže temperature beleže se u decembru, januaru i februaru, a najviše u toku letnjih meseci. Prosečan broj dana sa pozitivnim temperaturam vazduha je preko 300, broj dana sa prosečnom temperaturom preko 10 ºC je preko 200, a preko 25 ºC – 80 dana.

Prosečna godišnja visina padavina u Brestovačkoj banji je 709 mm. Letnje kiše su obično pljuskovite i posle njih se vreme brzo stabilizuje. Ove pljuskovite kiše imaju izuzetan sanatogeni značaj, jer donose osveženje i poboljšavaju kvalitet vazduha.

Snežni pokrivač je karakterističan za zimske mesece. Onaj koji je deblji od 30 cm zadržava se samo desetak dana, dok se pokrivač sloja preko 10 cm zadržava i do 40 dana. Snežni pokrivač daje specifičan izgled celoj banji i pogoduje nekim vidovima rekreativnih aktivnosti.

Brestovačka banja je dobro zaklonjena od jakih vetrova, dok se zbog bogate šumske vegetacije stiče utisak nedovoljne osunčanosti. Ipak, uzimajući u obzir sve klimatske elemente i faktore dolazi se do zaključka da banja ima prijatan mikroklimat, naročito za valorizovanje njene zdravstveno-lečilišne funkcije.

 

Termomineralne vode

 

Još je čuveni baron Herder, po nalogu kneza Miloša, proučavajući svojstva ovih voda napisao: „vrlo lekovita i u mnogim bolestima blagotvorna, jedno zbog svoje znatne toplote, a drugo zbog znamenite množine u njoj rastvorenih lekovitih soli”.

brestovacka-banja-voda-za-oci

Dr Mihajlo Kostić napisao je da su ove vode čiste, bez ikakvih dodatnih smeša, da se večito obnavljaju i za vreme kupanja, što održava istu temperatutu vode u toku tretmana, kao i lako čišćenje bazena i njegovo brzo ponovno punjenje.

Utvrđeno je da vode Brestovačke banje potiču iz dubine vulkanskih stena. Izvori nisu velike izdašnosti, od 6 do 30 l/min.

Sumporovite su i spadaju u grupe homeotermi (34-38 ºC) i hipertermi (iznad 38 ºC).

Na lekovitost voda utiče sadržaj i međusobni odnos raznih hemijskih elemenata i mikroelemenata (kalijum,kalcijum, fluor, natrijum,silicijum, hlor, jod, brom, magnezijum, oksidi gvožđa, aluminijuma, litijuma, mangana, cinka, rubidijuma, kobalta, bakra i fosfata, kao i blago radioaktivni elementi uran, radijum i radon).

Koriste se za lečenje oboljenja kičmenog stuba mišića, kostiju, kože i zglobova. Banjske vode pomažu i u lečenju opšte iscrpljenosti organizma, posledica povreda, reume, bolesti nervnog sistema, zapaljenja ženskih polnih organa, oboljenja perifernih krvnih sudova.

 

Flora

 

Biljni pokrivač Brestovačke banje je bogat i raznovrstan i od velikog je značaja jer daje posebnu osobitost pejzažu i pruža mogućnosti za nastanjivanje većeg broja niske i visoke divljači i ptica.

Na ovom prostoru ima puno reliktnih, endemičnih i retkih biljnih vrsta, veoma značajnih za botaničku nauku. Mnoge od njih je prvi otkrio i uveo u naučnu literaturu Josif Pančić.

Banjska šuma se prostire na površini od 90 ha. Stoletne bukove šume ubrajaju se među najstarije i najveće bukove šume u Srbiji.

Lekovite vode Brestovačke banje su po svemu sudeći bile korišćene još za vreme Rimljana i Vizantije.

U vreme Turaka banja je bila poznata i korišćena i još u to vreme, naročito u toku letnjih meseci imala stalnu posetu. Tu su dolazili radi lečenje i odmora imućniji Turci iz bliže okoline. U njoj su se zadržavali i mnogi putnici i trgovčki karavani, činovnici i haračlije.

Brestovačka banja se ipak naglo izgradila tek po oslobođenju Timočke krajine od Turaka 1833. godine. Godine 1834. u banju dolazi knjeginja Ljubica i njen dever Jevrem Obrenović, u pratnji zaječarskog kapetana Milutina Petrovića – Ere – Hajduk Veljkovog brata.

Neposredno po njihovom dolasku u banju je stigao i knez Miloš, sa mlađim sinom Mihailom u pratnji konjičke garde. On je posvetio Brestovačkoj banji posebnu pažnju. 1834. godine poslati su uzorci vode u Beč, gde je dr Hrušauer izvršio prve analize.

S jeseni 1835. godine u banju dolazi, po izričitoj želji Kneza Miloša, “načelnik saksonskih rudokopa” baron Herder u cilju proučavanja minerlanih voda i metalnih ruda. On je utvrdio izuzetno lekovita svojstva banjskih voda i predložio je da se lečenje u banji učini što pristupačnijim bolesnicima, da se urede kupatila i podignu zgrade za smeštaj gostiju.

Tako je nastao i Milošev konak – zgrada koju je knez Miloš namenio za svoje boravke. To je poprilično velika zgrada u osnovi pravougaonog oblika. Jednostavne je konstrukcije sa mirnom fasadom. Široka ispadajuća streja i krov pokriven ćeramidom, sa dimnjacima i doksatom koji se skladno uklapaju u celinu. Zgrada je rađena u bondruku sa profilisanim gredama od hrastovine na uglovima, koji istovremeno služe i kao konstruktivni i kao dekorativni elementi. Milošev konak je dobro očuvan i u njemu se nalazi stalna istorijsko etnološka postavka Muzeja rudarstva i metalurgije iz Bora.

brestovacka-banja-konak-kneza-milosa

Milošev konak u Brestovačkoj banji

Preko puta konaka nalazi se hamam koji je Knez Miloš koristio a koji je sagrađen još u doba Turaka, pa ima mnoga obeležja orijentalne arhitekure.

Prilikom boravka u Brestovačkoj banji Miloš je vodio uobičajeni život, bez većih pretenzija na luksuz.

Knez je ovde obavljao i svoje državničke poslove. Iza ručka i obavezne kafe i čibuka po običaju je odmarao zahtevajući apsolutnu tišinu. Posle odmora izlazio je u šetnju do okolnih banjskih izvora, za šta je veoma lepa priroda banje pružala izuzetne uslove.

Posle burnih zbivanja i zaoštrene dinastičke borbe, na presto Srbije 1842. dolazi knez Aleksandar Karađorđević.

On je takođe vrlo često boravio u Brestovačkoj banji, gde je provodio leto u kupanju i odmoru. Povremeno je sa pratnjom išao u lov na divljač.

Po njegovom nalogu izgrađen je Knežev dvorac, na jednom brežuljku koji dominira banjom. Dvospratna građevina ostavlja solidan i skladan utisak i ukazuje na uticaj gradske arhitekture kakva je tada preovlađivala u Zapadnim zemljama. I sam Knez Aleksandar je tokom svojih boravaka u banji nastojao da živi poput evropskih vladara. Knežev dvor i način života u njemu uređivani su po ugledu na evropske dvorove. Knez je često odavde obavljao svoje državničke poslove, i u posete primao sve viđenije ljude ondašnje kneževine.

brestovacka-banja-knezev-dvorac

Ulaz u Knežev dvorac

Posle ponovnih smena na vlasti, Knez Miloš započinje svoju drugu vladavinu, i tada je on, pritisnut svojim već zastarelim reumatizmom, ponovo dolazio u Brestovačku banju „tražeći ublaženje svojih hroničnih bolova”, pa se na taj način banja daleko pročula po svojoj lekovitosti.

Nešto kasnije, u banju dolazi dr Stevan Mačaj, i tada započinje period savremenog lečenja i terapije.

Dr Stevan Mačaj bio je čovek velike kulture, naučnik i odličan lekar. On je, prema tadanjim mogućnostima i stanju medicinske nauke, odnosno balneologije, počeo da proučava dejstvo vode na bolesnike i zaveo jedan sistematski red i pravilan način lečenja.

Dr Mačaj nije bio samo lekar u banji.

On je dao kompletan opis svih fizičko-geografskih, klimatoloških, hidroloških i drugih prilika ovog kraja.

Imao je čak i veoma dobra zapažanja i razmišljanja o turističkim potencijalima naših banja. U to vreme gotovo da se i nije znalo za turizam i o turizmologiji, a kamo li o ekonomskim koristima koje turizam može doneti. Ono što je on tada, pre više od 130 godina zapisao i shvatio, ne shvataju ni danas mnogi ljudi koji vode i oblikuju turizam u Srbiji.

Dr Mačaj je bio dugo lekar u banji i jedan je od najzaslužnijih ličnosti za njen razvoj i promociju, još u ono vreme, a naročito su velike njegove zasluge bile u lečenju stanovništva propisivanjem odgovarajućih terapija, što je uvek i najbolja preporuka svakog banjskog mesta.

Nažalost trenutno nema smeštajnih kapaciteta na ovoj lokaciji.

Nažalost trenutno nemamo putovanja koja obuhvataju ovu lokaciju.

Mape